Živim na selu.
Kola su se slomila na onima koji počinju sa poljskim radovima, a neće moći da kupe neophodno za prolećne radove. Zamislite samo, ima ljudi koji nemaju nikakve druge prihode…
I na vlasnicima tih poljoprivrednih apoteka, to su male radnje od kojih žive vlasnici i jedan ili dva radnika (i oni bez ikakvih drugih prihoda…)
Na mojoj frizerki, na primer, koja plaća kiriju i šta sve ne što se već plaća kada držiš jednu malu radnju koja neće moći da radi…
Na vlasnicima malih ili velikih radionica, čega god…
Na našoj svesti.
Na muku koja te obuzme kada ti dete kaže “Mama, znaš li koliko sam nesrećan…”, jer ovo je sve izvan zdravog razuma, ljudi su, ipak, socijalna bića…
Na svima nama koji znamo, a sa mesta ne možemo da se maknemo…
Autor: Hermina Zlatanović
Ako to nije namerno, onda ne znam šta jeste. Da postanemo svi lumpenproleterijat i da dođemo u Beograd da čistimo ulice!