Levo, levlje, bankina

– “E, kolko dugo ti već imaš vozačku?”
– “Pa, šta znam, skoro deset godina…”
– “Aha, i polagao si ono standardno, testovi pa vožnja?”
– “Pa nego kako drugačije, što pitaš?”

– “Dakle čuo si za ono, pravilo desne strane?”
– “Naravno, samo to se zove pravilo leve strane, i znači da onaj ko dolazi s leve strane ima prednost…”
– “Aha… Ovaj, a što misliš da su nam malopre na onoj raskrsnici svi trubili i psovali nas?”
– “Ma ta raskrsnica je zabagovana, uvek se nađe neki idiot da ti trubi, skoro svaki dan mi se to desi…”

– “Da… vidi… to tvoje pravilo leve strane je u životu pravilo desne strane, i da si pokupio onog lika u “kecu” malopre – ti bi bio kriv…”
– “Ma da, najjače…”
– “Da… jel ti uopšte razlikuješ levo i desno?”
– “A jel ti uopšte imaš mozak? Кako mi postavljaš takva pitanja…”
– “Dobro, ajde onda sad na raskrsnici kod pekare idi levo…”
– “Ok…”
– “Evo ovde…”
– “Da, da… evo…”

– “Svestan si šta si upravo uradio?”
– “Šta?! Išo sam desno?!”
– “Da…”
– “Jebiga… sad ću levo pa levo.”
– “Ajde…”

– “Hehe, e, inače… znaš ono kao, tip zaustavi pešaka i pita za pravac, a ovaj mu kaže – ideš levo, levo pa levo i dođeš do onoga što te zajebo!”
– “Znam, samo ti bi se i u tom vicu izgubio.”
– “Ma ne kenjaj… A i kad se nekad zbunim, čas posla se orjentišem.”
– “Кako?”
– “Pa fino, desnom rukom pišem, dakle…”
– “DRŽI TAJ VOLAN!”
– “Dobro, šta odma vičeš…”

– “Stvarno ću dvaput da razmislim sledeći put pre nego sednem u kola s tobom…”
– “Ma šta dramiš, ja u životu nisam ni ogrebao auto, ni na parkingu čak.”
– “A što si jesenas farbao krilo?”
– “E to je burazer slupao…”
– “Aha…”
– “A i ti komplikuješ… kad već znaš da mogu da se zbunim, mogo bi lepo da mi kažeš, na primer, skreni tamo za onim zelenim fijatom…”
– “Za čime?!”
– “Za onim zelenim fijatom…”
– “Ajd što nije fijat nego pežo, nego je zelen ko sunce što je zeleno…”
– “Кako to misliš?”

– “Tako lepo, žut ko dukat! Кoje boje je ona tenda tamo?”
– “Plave…”
– “Dobro, a onaj kombi što je parkiran?”
– “Pa…”
– “Pa?”
– “Onaj što je parkiran ispod bilborda?”
– “Baš taj.”
– “Pa onaj do njega je crven…”
– “A taj ispod bilborda?”
– “Pa onako… šta ja znam…”
– “Кoje je boje?”
– “Onako… šućmuraste…”
– “Šućmuraste?!”
– “Pa da.”

– “Кoje je boje moja jakna?”
– “Šta si bre navrzo koje je boje šta, ko da ja radim u farbari!”
– “Кoje mi je boje jakna?”
– “Svetla je…”
– “Jebote, jel si išo nekad kod očnog da vidiš koje boje ne razlikuješ?”
– “Ma ajde bre, kakvog očnog, da se vozimo još petnest minuta napravićeš od mene bolesnika i debila…”
– “Bar je jasno zašto si na maturskom izgledao kako si izgledao…”
– “Pa bio sam neispavan, dosta više s tim…”
– “Mislio sam na kontrast košulje i sakoa…”

– “E sad već sereš… Gde sad da idem?”
– “Ne znam, parkiraj ovde, ja ću dalje trolom a ti pali ovde uzbrdo i tačno izlaziš na auto-put…”
– “Ma daj koji ti je, šta se glupiraš…”
– “Ne stvarno, moram i do banke, ne moraš da me voziš, stvarno… pali kući slobodno.”
– “Vidi ga sad… pa ne mogu da verujem… a nisam ja bre uvek tako malo dezorjentisan…”
– “Ma nemoj?”
– “Aha, samo kad cirnem…”

Autor: Dudarim