Sestra Radica

Libija, ovih dana…
Naoružani dž*hadista upada u lokalni dom zdravlja.

Ruke uvis! Svi na pod! Alah je veliki!
Medicinska sestra za šalterom gleda ga m*tva hladna. “Šta se dereš, bre! Predaj knjižicu i sedi tamo u čekaonicu!”
Šta?! Ko si ti?
“Ja sam Radica, medicinska sestra iz Srbije na privremenom radu u Sirti. I spusti tu pušku, ne bojim ti se ja toga!”

Ali…
“I odmakni se malo od šaltera, oćeš da se zarazim od tebe! Što ti knjižica nije overena?”
Ovaj…nisam stigao… Znate, rat je, ne stiže se…
“Šta se to mene tiče! Knjižica mora da bude overena! Sedi tamo i sačekaj da te prozovem.”

Ali ne mogu da čekam! Moram da vidim lekara! Odmah!
“Ne može! Doktor Pavlović ne prima sada.”
Ali ja imam naređenja! Ovo je Isl*mska država!
“Je l vidiš bre da je pauza! Jesi ćorav! Pa i mi imamo dušu, majku mu!”

Dobro, koliko traje pauza?
“Pola sata, od 10 do 11.30.”
Pa šta ja da radim?
“Šta se to mene smatra da ćeš ti radiš! Rešavaj ukrštene reči, igraj tetris, a ako ti je dosadno idi malo ratuj pa se vrati! Što se mene tiče najbolje bi ti bilo da ideš kod privatnika, u gužvi smo velikoj!”

Vi niste normalni…
“Ja nisam normalna! Oćeš sad da ti zaturim karton negde pa Bog otac više da ne može da ga nađe! Umesto što se vrtiš tu ko usran golub bolje ti je da skokneš do neke prodavnice i kupiš dvesta grama kafe i bombonjeru.”
Što?
“Kako, što? Ko te naučio da kod lekara ideš praznih ruku!”

Dobro, dobro, evo idem…
“I da te više nisam videla da mi dolaziš s tom puškom! Dosta se Radica u Srbiji nagledala pušaka i bombi, preko glave mi je toga!”

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati