Ovako ja to vidim:
“Bože, uzmi me!”
(moja tetka nebrojeno puta ispr*bijana, udata sa 15 godina za čoveka 10 godina starijeg od sebe. To je bilo “ono vreme”. Ona nije znala kako se to zove. To se zove P*DOFILIJA. Ona to nije znala. Nije ni smela da se požali. Jer bi bila bruka za kuću.Jer je “sama tražila”?!
“Bože, ima li te…”
Retoričko pitanje.
Isuviše često sam slušala da bih ovo pod pitanje podvela. Od komšinica, poznanica, rođaka, nemoj da se neko čudi, ja sam sa sela, u gradu isto to govore, kada ih neko čuje… ili ne čuje…
“Bože…”
Upotrebljeno na milion načina. Kao početak i kraj. Kao nešto što sve objašnjava i ništa ne razjasni. Kao istina. Kao nema molitva…
“Bože, oprosti mi što ovo pišem.”
Ja
Ni ateista ni veliki vernik. Ne znam kako sebe da nazovem.
Samo znam da su mnoge, mnoge zvale Boga.
I da im nije pomogao…
Mnogo njih pametnijih, merodavnijih, obrazovanijih pisalo je ovih nekoliko dana o ovome. Možda je bilo pametnije da prećutim.
Ali, u ovo vreme vernika (virtuelnih, sa delećim ikonama i kršćenjem pred ikonama?!), neko još uvek ćuti…
Jer ne sme.
Jer nema kome.
Jer bi bila bruka.
Jer je sama tražila.
I nije bitno ni ko si, ni odakle, ni nivo svesti i obrazovanja.
Jer: To je sramota!
Bruka.
Žensko pre dvesta godina i sada… U nekim stvarima ne postoji razlika.
Kada progovori običan svet, to se zataška, i nemojmo se praviti da to ne znamo, jel znate koliko je RODITELJA UZELO PARA OD S*LOVATELJA DA NE PUKNE BRUKA.
Kome onda kazati, kada se sve radi da SE ČAST kuće sačuva.
Kako da dete zna šta je dozvoljeno, a šta ne…
Nisu sve devojčice Lolita.
Ali ima isuviše (stao mi mozak, izguglajte ime njenog “zaštitnika”).
Ne je NE.
Ne znaju sva deca koja je granica.
Jer im nikada nije objašnjeno šta je dozvoljeno.
A šta je krivična prijava.
Bog se javi.
Možda je bogohulno da ja ovo pišem.
Niti sam bezgrešna, niti merodavna.
Ali, ono što je na osećaj, kakav – takav, znam.
Reče jednom moja drugarica: “Uvek ću podržati ženu, čak i kada nisam u njenu ispravnost sigurna. Isuviše je bilo onih u čiju sam se nevinost mogla zakleti, a koje nije imao ko da podrži…”
Bog se javio onom ko je verovao.
Možda u mojim pričama ima isuviše mašte.
Ali, ja sam stvarna.
Nemam ćerku, ali imam sestričinu koja ima 13 godina…
I?
Autor: Hermina Zlatanović
Be First to Comment