Moped

Dok sam vozio moped, iz šume istrča jelen. Pokušao sam da ga izbegnem ali je moped proklizao. Dok sam se snašao, već smo bili u nekom kanalu. Glava me od silnog udarca užasno bolela. Nekako sam dopuzao do puta… Gledam, staje crveni kabriolet. Iz kabrioleta izlazi zanosna žena, prilazi mi i pita:

“Da li ste dobro?”

Ona se sagnula tako da je njen duboki dekolte bio na nivou mojih očiju…(kakve grudi) progutao sam knedlu i rekao:

“Mislim da sam u redu.”
“Ma šta vam je? Naravno da niste u redu. Pogledajte samo tu posekotinu na glavi. Sedite u auto. Ja živim nedaleko, srediću vam ranu…”
“Ako krenem sa vama, to se neće dopasti mojoj ženi” – uzdahnuh.
“Ma hajte, šta vam je! Ja sam medicinska sestra. Moram da vas pregledam i sredim te rane i ogrebotine…” – navaljivala je ona.

Pošto sam bio slab od pada sa motora a sigurno sam imao i lakši potres mozga, lako sam se predao i ušao u auto.

Samo sam sve vreme ponavljao: “To se mojoj ženi neće dopasti!”

Došli smo kod nje . Njena kuća je bila nedaleko. Ona me pregledala, dezinfikovala mi ogrebotine, glavu takođe.
Rekoh: “Veoma sam vam zahvalan ali ja bih morao da krenem. Moja žena je sada sigurno van sebe…”
“Ne budite blesavi” – reče ona dok je sa sebe počela da skida odeću.(imala je najlepše telo koje sam u životu video)
“Na kraju krajeva, vaša žena neće nikad saznati. Gde je ona sada?”
“Mislim da je još uvek u kanalu sa mojim mopedom…”

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati