Siromaštvo srca

Da li imate neku kremu za ruke?“, pitao je čovek ulazeći u apoteku. Ruke su mu bile skoro pa uništene od cementa. Lako se dalo zaključiti da čovek svakodnevno radi težak fizički posao. Apotekar se nasmejao i kazao: „Da, naravno, imamo uvoznu, ona je skuplja, a imamo i ovu slabiju, od domaćeg proizvođača.“

„Dajte mi tu uvoznu!“ – odgovori čovek.

Međutim, radnik u apoteci pomisli da ga ovaj nije dobro razumeo, pa ponovi: „Ta je skuplja, ona je kvalitetnija, možda ipak da uzmete ovu!?“ – pokazujući na svetlo plavu kremu.

Čovek podiže svoje ruke i reče apotekaru: „Ja radim na građevini već godinama. Cement mi je poprilično oštetio kožu na rukama, a kod kuće imam malu kćerkicu. Sa ovakvim rukama ne mogu je pomilovati po njenom nežnom licu. Bolje da uzmem ovu skuplju, nebili ipak omekšala moje ruke. Cena nije probem. Znate, puno volim svoju malu kćer i sve bih dao za nju.“

Lice apotekara se skamenilo. Pokušao je da se seti kada je zadnji put pomilovao svoju decu i posvetio im pažnju. Čovek ga je jednostavno ‘naterao’ da sebe vidi kao siromašnog i bednog čoveka.

Pravo siromaštvo je siromaštvo srca i duše, nije stvar materijalnog bogatstva.

Ukoliko znate ko je autor, rado ćemo potpisati