Pripreme pred polazak

Danas, u toku poslednjih priprema pred polazak, sretnem stranačkog aktivistu najmoćnije i najnaprednije političke stranke.
Razgovor:

On: I stvarno ideš za Nemačku?

Ja : Da.

-Zašto?

-Zato što nemam od čega da živim.

-Ne radiš nigde?

(Znate… Na dubinu i količinu cinizma u ovom pitanju, od strane čoveka koji “sve zna”, može se odgovoriti samo škrgutanjem zubima, koje bi opet moglo da zadrži sve psovke i kletve sveta u ustima)
-Ti vrlo dobro znaš da ne radim nigde.
(izgovoreno kroz stegnute zube).

-Zašto?

(Jadu nikad kraja. Valjda to veseli takve ljude. Moćne. Na položaju)
-Verovatno zato što ste u Istorijski Arhiv ubacili čoveka koji je završio geografiju. Stranački veoma aktivnog. Istoričari vam nisu potrebni.

-Aktiviraj se i ti u stranci, pa ćeš dobiti posao.

-Zahvaljujem. Nisam završavala fakultet da bih od polupismenih stranačkih aktivista čekala milostinju.

-A zbog čega si završavala? Da ideš u Nemačku da pereš babe?

– Vidiš, dragi moj Iks Ipsilone, postoje govna od kojih se mogu oprati ruke. A postoje i ona od kojih ne možeš oprati ni ruke ni obraz.

Autor: Svetlana Djak Dmitrovic