U vaspitanju moje generacije koristila se izvorna narodna psihologija u obliku raznih kaiseva, lopata, gajtana, varjaca, papuca, močuga i slično. Imali smo roditeljski i postroditeljski. To kao danas kiselu kupus i predkupus.
Za roditeljski su svi bili obavešteni od komšinice, teta Milke, koja je vazdan sedela iza živice. Totalna je misterija, kao egipatske piramide, kako je sve znala šta se dešava u gradu. Nisu joj bili ravni ni agenti Udbe i KGBa. Postroditeljski se odvijao u dvorištima, obično po dve, tri razjarene matere su sa, gore spomenutom psihologijom, voštili što svoje, što komšijsko mladunče. Elem, kako su dečaci vazda bili više u problemu, jedinice i neopravdani, ja sam im bila ko Kosovska djevojka. I Kosovska djevojka je dobijala preko leđa psihologiju, što zbog preventive, što zbog krijenja ratnih drugova. Našem onlajn skupu pridruživao se i komšijski šarov, koji je vukao tete za suknju, braneći Jugoviće, te je i on stradao od iste psihologije. Boj je znao potrajati celo popodne, jerBo smo zapomažuću, ratne poklič ( nismo mi plakali), često vatali šturu u svim pravcima. Lov na begunce bio je organizovan od strane matera i pomoći prijatelja, kao u današnjim kvizovima.
Mi Jugovići smo doveče sjedili na boku, jer nam je pozadina bolno zavijala, sitno trepćući, kao svrake na jugovinu.
Metode su bile rigorozne, ali sto posto učinkovite. Dok smo mi šmrcali, teta Milka je mljela kafu u onom tučanom mlincu i pekla je za “namučene matere”. Mi smo dobijali krijući večeru od baba, koje su često prekidale vaspitne metode.
Nikome nije padalo na pamet da se buni, imali smo svoja prava. Ta prava su bila da doveče prvi strugnemo u krevet, jer se mater mogla dosetiti još koječega.
Sve u svemu, uvek su deca imala svoja prava. Koja su bolja, prosudite sami. 😉
Preuzeto sa fejsbuksa: Oblak u Bermudama(Snežana Maljica)
Be First to Comment