Viljuška kao detektor

Došao slepac u restoran i konobar mu donese jelovnik.
“Oprostite,” kaže mu gost, “ja sam slep i ne mogu čitati jelovnik, ali učinite mi uslugu i donesite mi jednu upotrebljenu viljušku da je pomirišem i onda se mogu odlučiti za jelo!”

Malo začuđen konobar ode u kuhinju i donese jednu upotrijebljenu viljušku i da je gostu. On je pomiriše i kaže: “Da, upravo to ću uzeti: svinjetinu sa kiselim zeljem!”

Ne verujući vrati se konobar u kuhinju i ispriča to svojoj supruzi, koja je i kuvarica. Slepac pojede, plati i ode. Dođe on međutim opet za par dana i konobar mu zabunom opet donese jelovnik.
“Oprostite, zar se ne sećate, ja sam onaj slepac!”

Na to će konobar: “Oprostite, ali vas nisam odmah prepoznao i odmah ću vam doneti viljušku!”
On to učini i slepac je opet pomiriše i kaže: “Ah, rezanci sa sirom i brokolijem, to ću uzeti!”

No konobar to primi s nevericom i odluči da gosta nasamari, ako opet dođe. Zaista, slepac dođe sledeće nedelje i konobar ode u kuhinju i kaže ženi: “Marija, uzmi čistu viljušku i protrljaj je o svoje gaćice između nogu pa ću je dati tom slepcu da vidim da li me vara ili ne!”

Ona to i učini, a on odnese viljušku i da je slepom gostu. On pomiriše vilicu i kaže:
“Hej, uopšte nisam znao da Marija ovde radi!”

Ukoliko je neko dobar sa kašikama, rado ćemo ga potpisati 🙂