Jedna je TeDka

Bože, da mi je biti kao teta Jorga.
Pamtim je kao skromnu ženicu sa frizuricom koju je furala jedno 20. godina. Dugom za stančić od 140m2 u vidu kredita. Ma žena borac!

Kako su joj uvalili onu nesrećnu fotelju, teta JorGICA je počela sve više da se zlopati. To svaki dan ondulira friuzuricu za kursnu razliku. Nekada sam je mogao prepoznati sa tri kilometra(eno frizure teta Jorge), danas je ne bi provalio sa dva metra. Jednom mi reče: “To je moja šauma”. Kaže i još da je teškom mukom vrnula kreditčić u vidu SIM kartica.

Kako ćera teto? “Poraslo dete…osamostalilo se…postade direktorka. Ma sve lepo.”
Šta teto da ti kažem, svaka čast. Nego, imaš li neki “zajam za prerpod pobeći iz zemlje”? Istog trena je dunula u šišku i rekla “samo tetki da odnesem viklere”. Više je nikada nisam video…

Sad… Nemam pojma što sam vam ovo pisao, ali negujte tetkine frizure. 😉
Pozdrav društvo

Vetar koji šapuće – VKŠ