Dobri ljudi ne umiru

Imao sam tada dvanaest. Dakle 1992.

U naš razred se upisao novi đak a u moj komšiluk uselio novi komšija. Zamenio je kuću preko puta moje za koju nisam ni znao do njegovog dolaska. Živela je u njoj stara i povučena baba obučena u crno te smo kao deca obilazili tu kucu.

I sve je promenio. Počeo je da renovira i sređuje. Počelo je mirisati na novi život i ja sam kao klinac bio opčinjen novim komšijom. Najviše sam vremena provodio kod njega. On je bio od onih koji su drugačiji i koji se vole. Radovao sam se dolasku prese za štampanje i naučio sve o sitoštampi. Radili smo upaljače, hemijske, kalendare i majice. Ja sam imao novu razonodu.
On je bio od onih koji unose radost svakog dana kada izjutra dolazi na kafu i rakiju. Možda je dosađivao mom uvek zaposlenom ocu, ali ja sam obožavao njegovo prisustvo.
Danas, 15 godina posle njegove smrti ja pomislih na njega posle odgledanog filma o Uveu.
Izbegao je iz Osjeka. Zamenio stan za kuću u nedođiji, kako je umeo da nazove Calmu. Ipak je misljenje promenio i sa godinama uz smeh govorio: “Da sam znao da Calma postoji došao bih odmah.”

Prestao sam se zanimati za albume sa sličicama jer me je on upoznao sa knjigama, rečnicima i enciklopedijama. Uvek je hvalio moj odličan uspeh u školi a ja sam mu bio zahvalan na njegovom stavu da ne postoji osoba koja sve zna, ali da postoje stvari o kojima se sve može saznati. Napokon, fizika i matematika su mi postale igračke. Odvojio je mene od ostale dece jer mi je jednom ispričao da mu je u Osjeku ostao sin, malo stariji od mene, kojem je ostavio štampariju i koji je rešio ostati živeti uz majku. Podsećao sam ga, kaže, na sina i verovatno sam po nečemu zamenio sina koji mu nedostaje. Vodio me na pecanje i učio sve o pravljenju pekmeza. Zajedno smo brali šipke. Kod njega sam jeo. Kod njega sam visio u radionici.
Osećao sam se važnijim. Zarađivao sam prodajom štampanih kalendara i reklamnih majica.

Zašto ovo pišem?
Danas odgledah film o Uveu i pomislih – Dobri ljudi ne umiru nikad.

Preuzeto sa fejsbuksa: Oblak u Bermudama(Rodoljub Rođa Bojanić)