Oko ponoći me probudi sestra Dragica i reče da imam pregled, ali da nije ništa hitno. Šta li to može biti u ova doba? Ako je neka mutljavina tipa tajni abortus ima da je najurim ekspresno.
S tom mišlju uđoh u ordinaciju, gde zatekoh mladi par, jedva da su prešli dvadesetu. Malo me iznenadi prisustvo momka, ali prećutah.
“Izvolite gospođo, ili gospođice, u čemu je problem?” – rekoh što je moguće ljubaznije.
Ona ćuti, gleda u zemlju i stidljivo šara stopalom po podu. Umesto nje progovori mladić: “Izvinite, doktore, što smo vas probudili ovako kasno, ali mojoj devojci se zaglavila kruška…”
“Pa šta ja imam s tim” – prekidoh ga grubo. “Idite kod otorinca, ja sam ginekolog.”
“Ali, ne doktore, ne razumete, mi smo se znate…” – tražio je pravu reč. “…zaigrali malo… i njoj se zaglavila kruška…dole… razumete?”
Nakon nekoliko trenutaka zblanutosti i neverice konačno sam uspeo da procedim: “Pa vi niste normalni… Dobro…šta je tu je… Vi mladiću izađite van, a vi gospođice se skinite i lezite na ginekološki sto…”
Oboje su me nevoljno poslušali. Samo što sam plasirao spekulum u ruke mi upade zlatno-žuta kruška… Karamanka. Ostavih je na radni sto i na brzaka napisah izveštaj, a zatim ispratih par do vrata uz očinsku kritiku i savet da više ne praktikuju takve igre. Kada sam se vratio u ordinaciju nakon nekih sat vremena, karamanka je nestala sa stola. Ne bejah raspoložen da istražujem ko ju je uzeo, jer mi je od same pomisli da ju je neko pojeo bilo muka.
Ujutro, na povratku iz dežurstva na vratima stana srećem svoju lepšu polovinu.
“Eeej, gde si ti ovako poranila ?”
“Idem na pijac da kupim nekih lepih krušaka, baš sam ih se uželela.”
“Neeeeeeeeeeeeeeeeee!!!” – Zavapih. “Samo ne kruške, molim te.”
Pogledala me je kao da nisam normalan i otišla…
Preuzeto: vukajlija.com
Be First to Comment